SMART ciljevi u ergonomiji radnog mesta: Kako zaposleni u HR i BZR postavljaju pametne ciljeve za smanjenje bolova, povreda i bolovanja
Skoro sigurno ste se već susretali sa akronimom SMART u poslovnom kontekstu. Ovaj memorijski model nam pomaže da ciljeve formulišemo tako da budu jasni, proverljivi i primenjivi u praksi, bez „rupa“ koje kasnije mogu skupo da nas koštaju. Kada su ciljevi specifični, merljivi, ostvarljivi, relevantni i vremenski ograničeni, lakše se planira, još lakše prati napredak, a odgovornost za unapređenje uslova rada ne ostaje samo na nivou dobre namere.
U bezbednosti i zdravlju na radu to je posebno važno, jer se ergonomija kao tema lako „razvodni“: svi se slažu da je ona neophodna i važna, ali bez konkretnih ciljeva, sve ostaje na pojedinačnim inicijativama. Ili, u gorem slučaju, na reakcijama kada se pojave bolovi, povrede i bolovanja. SMART pomaže da se zadaci prenesu sa strateškog nivoa (politike i opšti prioriteti) na operativni (šta se tačno menja na radnom mestu), i zatim na izvršni (ko šta radi, kada, na koji način i kako znamo da li je to uspelo).
Kako primeniti SMART model na bezbednost i zdravlje na radnom mestu kroz poboljšanje ergonomije?
To u nastavku pojašnjava dr Gordana Čolović, ekspert za normiranje, ergonomiju, organizaciju proizvodnje, lean sistem i strategijski menadžment.
Dobra polazna tačka je da pre ciljeva uradite kratku početnu analizu, tzv. „nultu sliku“:
- gde su najkritičnija radna mesta?
- koji su najčešći simptomi?
- koje su tačke rizika (dugotrajno stajanje, ponavljajući pokreti, podizanje tereta, neprilagođene visine radnih površina)?
- koji procesi „teraju“ zaposlene da rade na način koji nije dobar po njihovo telo?
Sada ćemo proći kroz ovaj akronim i pojasniti ga uz praktične primere iz oblasti ergonomije i BZR:
Specific (Specifično)
Na početku treba definisati radna mesta koja se analiziraju i unapređuju, kao i konkretne metode: npr. procena opterećenja, redizajn rasporeda rada, prilagođavanje visine radnih stolova, organizacija pauza, edukacija o pravilnim položajima, ili uvođenje rešenja koja smanjuju zamor pri stajanju. Važno je da cilj nije uopšten, kao „poboljšati ergonomiju“, već recimo: „smanjiti zamor pri stajanju na pakovanju u drugoj smeni“ ili „smanjiti broj pogrešnih položaja pri ručnom sklapanju“.
U tom kontekstu, jedna od praktičnih mera mogu biti i ergonomske podloge/staze na pozicijama gde zaposleni stoje dugo na tvrdim podovima (beton, pločice). Ideja je jednostavna: smanjiti statičko opterećenje i nelagodnost, a istovremeno podržati češću promenu položaja i sigurniji oslonac.
Measurable (Merljivo)
Ključno je postaviti ciljeve koji se mogu kvantifikovati. To može biti smanjenje prijavljenih bolova u mišićima i zglobovima (npr. kroz kratke anonimne upitnike jednom mesečno), smanjenje broja dana bolovanja, smanjenje broja prijavljenih incidenata klizanja i spoticanja, ili povećanje produktivnosti uz isti broj ljudi i isti kvalitet izlaza.
Na primer: „smanjiti samoprijavljeni bol u stopalima/kolenima/donjem delu leđa za 20% u naredna tri meseca“ ili „smanjiti broj dana bolovanja povezanih sa mišićno-koštanim tegobama za 15% u šest meseci“. Kod poslova sa dugim stajanjem, istraživanja i stručne preporuke često povezuju zamor sa padom koncentracije i učinka, pa je smisleno pratiti i pokazatelje procesa (škart, greške, zastoje), a ne samo zdravstvene ishode.
Achievable (Ostvarivo)
Ciljevi moraju biti realni u odnosu na resurse, rokove i stručnost tima. Primer ostvarivog cilja: „obučiti sve zaposlene na liniji X o osnovama ergonomije rada i uvesti dve mikro-pauze po smeni u roku od 30 dana“, ili „u roku od 6 nedelja prilagoditi radne površine i obeležiti zone rada tako da se smanji nepotrebno saginjanje“.
Većina kompanija nema interne stručnjake za ergonomiju, što je potpuno razumljivo. Zato je često neophodno uključiti konsultante, ili specijalizovane organizacije (poput agencije SE-ERGO) koji mogu da urade procenu, obuku i predlog mera „po meri“ kompanije i njenih radnih mesta. Poenta karakteristike „ostvarivo“ nije to da neki cilj bude skroman. Naprotiv, on treba da bude ambiciozan, ali i izvodljiv.
Relevant (Relevantno)
I ovi ciljevi, kao i svi drugi kompanijski napori, treba da budu povezani sa ciljevima kompanije: manje izostanaka, manje povreda, stabilnija produktivnost, veće zadovoljstvo zaposlenih i lakše zadržavanje ljudi. Relevantnost se vidi i kroz jezik cilja: ako je kompaniji trenutno problem fluktuacija ili preopterećenje u određenim timovima, ergonomske mere treba vezati za te problematične tačke.
U praksi, relevantnost često znači kombinovanje organizacionih i tehničkih mera. Organizacione mere su pauze, rotacija poslova, tempo rada i edukacija. Tehničke mere su prilagođavanje radne opreme, pomoćna sredstva, rešenja za rad u stojećem položaju, pa čak i podne obloge.
Ergonomske staze/podloge se u tom paketu posmatraju kao jedna od mera koja može doprineti udobnosti, boljem držanju i manjem riziku od klizanja na određenim pozicijama, uz uslov da se izaberu i održavaju u skladu sa uslovima rada i higijenskim zahtevima. Više o prednostima ergonomskih staza možete pročitati ovde.
Time-bound (Vremenski ograničeno)
Da bi napredak imao smisla, ciljevi moraju imati rokove i kontrolne tačke.
Primer: „u narednih 8 nedelja sprovešćemo procenu ergonomskih rizika na 5 radnih mesta, definisati plan mera i uvesti prve 3 mere“. Ili: „u narednih 6 meseci ćemo smanjiti broj povreda/incidenata vezanih za klizanje za X% na lokaciji Y“.
Dobra praksa je da se postave i „mini-rokovi“ u vidu okvirnog plana: npr. 2 nedelje za analizu trenutnog stanja, 4 nedelje za testiranje u praksi, kroz tzv. „pilot-projekat“, pa 8–12 nedelja za preslikavanje rešenja koja su dala dobre rezultate na celu kompaniju (svuda gde su ona primenjiva).
Tako se ergonomija pretvara u jedan jasno vođeni, upravljani proces, umesto da bude samo jednokratna akcija.
Zaključak
SMART pristup pomaže da ergonomija prestane da bude apstraktna tema i postane jasan niz konkretnih odluka koje se mogu sprovesti i izmeriti. Kada unapred znate šta menjate, kako merite efekat tih promena i kada očekujete pomake, lakše možete da dobijete i podršku menadžmenta i saradnju zaposlenih. Na kraju krajeva, cilj nije da se uradi „projekat ergonomije“, već da rad bude stabilniji i produktivniji, uz manje bolova, manje izostanaka sa posla i veće zadovoljstvo zaposlenih, a sve to u rokovima koje možete da „branite“ podacima.
Kontrolna lista: SMART ergonomija u 10 koraka
- Koje su 3 pozicije najbolnije za zaposlene? (stajanje, podizanje, ponavljanje)
- Šta tačno menjamo na tim mestima?
(1–2 konkretne intervencije) - Kakvo je trenutno stanje?
(kratak upitnik + podaci o izostancima / incidentima) - Koje 2-3 metrike pratimo?
(bol, bolovanje, incidenti, greške, zastoji) - Koliki je cilj i u kom roku?
(npr. -20% bola za 3 meseca) - Ko je odgovoran za taj cilj?
(HR/BZR/operativa + jedna konkretna odgovorna osoba) - Šta je realno uraditi u roku od 30 dana?
(obuka, mikro-pauze, brze izmene radnog mesta) - Šta će biti predmet pilot-projekta?
(jedna lokacija/linija/odsek, jasno definisan raspon) - Kako znamo da li nešto donosi rezultate? (merenja posle 2, 4 i 8 nedelja)
- Šta širimo dalje, šta menjamo, a šta ukidamo?
(na osnovu konkretnih rezultata, a ne utisaka ili osećaja)
O autoru:
Dr Gordana Čolović, doktor industrijskog menadžmenta, na čelu je agencije SE-ERGO čije konsultantske usluge pored poslovnog savetovanja omogućavaju ergonomsko oblikovanje i normiranje radnih mesta u cilju očuvanja zdravlja zaposlenih i povećanja profitabilnosti.
Izvorni tekst možete pročitati na sajtu agencije SE-ERGO.
Možda će vas zanimati i ovo:
Kako postaviti SMART ciljeve za ergonomiju radnog mesta: primeri i predlozi metrika, rokova i mera za radna mesta uz jasnije merenje i praćenje efekata.
Vodič za izbor otirača: standardni, dizajn, ergonomski i spoljašnji modeli. Čist ulaz, sigurniji korak, jači brend.
Sličan sadržaj
Vodič za izbor i negu Hi-Vis i zaštitne radne odeće kao LZO: jasni standardi, korisni saveti i brze provere za bolju bezbednost i usklađenost.
Pranje radne odeće u zdravstvu: propisi, režimi dezinfekcije i smernice za bezbednost osoblja i pacijenata u Srbiji.
Vodič za izbor otirača: standardni, dizajn, ergonomski i spoljašnji modeli. Čist ulaz, sigurniji korak, jači brend.
