Kako napraviti godišnji plan ergonomije i normiranja rada: koraci, mere i KPI-jevi
Plan za ergonomiju i/ili normiranje rada je investicija u budućnost kompanije, zato što spaja efikasnost procesa, zdravlje i zadovoljstvo zaposlenih i stabilniju kontrolu troškova.
U praksi, ergonomija se bavi smanjenjem izloženosti rizicima koji dovode do mišićno-koštanih poremećaja, dok normiranje daje jasnu sliku koliko resursa i vremena realno treba da se neki posao uradi kvalitetno i bez preopterećenja.
Važno je naglasiti da su mišićno-koštani poremećaji jedan od najvećih uzroka problema na radu, a posledice po organizacije su vrlo konkretne: odsustva, povećani troškovi, veća fluktuacija i niža produktivnost.
Zašto treba napraviti plan za ergonomiju i/ili normiranje rada i kako se to radi?
Kroz to će nas, ukratko, provesti dr Gordana Čolović, ekspert za normiranje, ergonomiju, organizaciju proizvodnje i direktorka agencije SE-ERGO.
Povećanje produktivnosti (bez „stiskanja“ ljudi)
Optimizacija radnih procesa: Normiranje omogućava preciznije definisanje vremena potrebnog za zadatke, identifikovanje uskih grla i uklanjanje koraka koji troše resurse, a ne dodaju vrednost. Dodatno, pristupi poput PMTS (unapred definisana vremena osnovnih pokreta) mogu pomoći da se standardizacija uradi sistematski i uporedivo.
Poboljšanje toka rada: Kada su norme jasne, lakše se planiraju smene, kapaciteti i raspodela posla, a menadžment dobija podatke za realno planiranje učinka. Ergonomija ovde ima direktnu ulogu: smanjenje zamora i neprirodnih položaja smanjuje broj grešaka i prekida u radu. Ovo je posebno važno u proizvodnji, logistici i kancelarijskim procesima sa visokim tempom.
Očuvanje zdravlja i zadovoljstva radnika
Prevencija povreda i mišićno-koštanih poremećaja (MKP): Dokazi iz relevantnih institucija (NIOSH/CDC i OSHA) jasno navode tipične faktore rizika. To su ponavljajući pokreti, forsirani tempo, nezgodni položaji, podizanje i nošenje tereta, guranje/povlačenje i rad iznad visine ramena. Smanjenje izloženosti ovim rizicima je osnova ergonomskog programa.
Manje bola i zamora, a više fokusa: Kada su radna mesta prilagođena (visine, zone dohvatanja, raspored alata, pauze i rotacije zadataka, kao i edukacija o pravilnim položajima), radnik ima više energije za kvalitetan rad i manja je verovatnoća da će posao obavljati uz bolove. U zonama gde se dugo stoji, često se kao tehnička mera uvode i ergonomske staze. One direktno utiču na komfor i ublažavaju zamor izazvan stajanjem. EU-OSHA naglašava da MKP vode ka odsustvima, invaliditetu, većim troškovima i nižoj produktivnosti.
Organizaciona komponenta: Autor na blogu SE-ERGO naglašava potrebu za ergonomskim analizama rada, standardima i procedurama, kao i edukacijom i formiranjem ergonomskog tima. Ovo je veoma važno zato što ergonomija ne treba da ostane samo jednokratna akcija, već da postane trajni sistem.
Smanjenje troškova (vidljivo u budžetu, ne samo u „utisku“)
Efikasnija upotreba resursa: Normiranje pomaže da se izbegnu i preopterećenja (ljudi i opreme) i nedovoljna iskorišćenost kapaciteta. Time se stabilizuju planovi proizvodnje ili pružanja usluga, smanjuju zastoji i izbegavaju kritične situacije i „gašenja požara“.
Niže stope odsustava i povreda: NIOSH (CDC) eksplicitno navodi da programi ergonomije mogu doneti koristi poput smanjenja apsentizma i izgubljenih radnih dana, kao i troškova vezanih za povrede (kompenzacije i ostalo).
OSHA takođe navodi da promene i kontrole hazardnih faktora mogu smanjiti fizičke zahteve, nepotrebne pokrete, povrede i povezane troškove, uz povećanje efikasnosti i produktivnosti.
Troškovi „nevidljivog curenja“: EU izveštaji o MKP naglašavaju da posledice nisu samo zdravstvene već i poslovne: pad produktivnosti i rast bolovanja/odsustava.
Konkurentnost i održivost, jer tržište traži stabilan sistem
Brže prilagođavanje promenama: Kada imate jasne norme, definisane procese i ergonomsku procenu rizika, lakše uvodite nove linije i bilo kakve promene u organizaciji rada. Pored toga, lakše savladavate i sezonske „špiceve“ i nove tehnologije, uz manji rizik od preopterećenja kapaciteta ili rasta broja povreda.
Zadržavanje ljudi: Održivost više nije samo ekološka tema, već i tema radne snage. Radna mesta koja manje iscrpljuju i manje povređuju postaju konkurentska prednost u privlačenju i zadržavanju zaposlenih. EU-OSHA u svojim materijalima direktno povezuje MKP ne samo sa povećanim troškovima i odsustvima, nego i sa odlaskom radnika.
Usklađenost, standardi i mogućnost dokazivanja
Plan za ergonomiju i normiranje je lakše sprovesti i održati kada se veže za sistem upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu. ISO 45001 se u praksi koristi kao okvir koji insistira na identifikaciji opasnosti, proceni rizika i uvođenju kontrola. Ovo se prirodno uklapa i u prevenciju MKP kroz ergonomiju.
Šta godišnji plan za ergonomiju i/ili normiranje rada realno treba da obuhvati
Da bi plan bio operativan, obično se deli na nekoliko celina što u SE-ERGO takođe ističu kao logiku ergonomskog programa. To su: procena rizika, procedure, edukacija i kontrola primene.
U praksi, to znači:
- mapiranje kritičnih radnih mesta i zadataka (gde su prisutni faktori rizika po OSHA/NIOSH)
- izbor metoda procene (npr. za ručno rukovanje teretom, gde se često koristi NIOSH pristup; u skladištima se pominje i kombinovanje metoda procene)
- normiranje i standardizacija (uključujući, gde ima smisla i PMTS)
- plan korektivnih mera (tehničke, organizacione i edukativne)
- merenje efekata (odsustva, povrede, reklamacije, kvalitet, učinak, fluktuacija) i redovni pregled plana
Ovde možete preuzeti kontrolnu listu koja će vam pomoći da ne ispustite iz vida ništa važno prilikom izrade godišnjeg plana. Uz to, pomoći će vam i prilikom kontrole njegovog sprovođenja.
O autoru:
Dr Gordana Čolović, doktor industrijskog menadžmenta, na čelu je agencije SE-ERGO čije konsultantske usluge pored poslovnog savetovanja omogućavaju ergonomsko oblikovanje i normiranje radnih mesta u cilju očuvanja zdravlja zaposlenih i povećanja profitabilnosti.
Izvorni tekst možete pročitati na sajtu agencije SE-ERGO.
Možda će vas zanimati i ovo:
Kako postaviti SMART ciljeve za ergonomiju radnog mesta: primeri i predlozi metrika, rokova i mera za radna mesta uz jasnije merenje i praćenje efekata.
Vodič za izbor otirača: standardni, dizajn, ergonomski i spoljašnji modeli. Čist ulaz, sigurniji korak, jači brend.
Sličan sadržaj
Kako postaviti SMART ciljeve za ergonomiju radnog mesta: primeri i predlozi metrika, rokova i mera za radna mesta uz jasnije merenje i praćenje efekata.
Vodič za izbor i negu Hi-Vis i zaštitne radne odeće kao LZO: jasni standardi, korisni saveti i brze provere za bolju bezbednost i usklađenost.
Pranje radne odeće u zdravstvu: propisi, režimi dezinfekcije i smernice za bezbednost osoblja i pacijenata u Srbiji.