Prerada tekstilnog otpada predstavlja izazov
Kolika je upotreba tekstila u kompaniji Lindström, koliko tekstilnog otpada kompanija proizvodi i kakvi su planovi i akcije za njegovo smanjenje do 2020. godine, pročitajte u tekstu ispod.
Potrebna su nova rešenja za preradu i ponovnu upotrebu tekstila
Lindström je proizveo 1,2 miliona kilograma tekstilnog otpada u 2015. godini. Stopa tekstilnog otpada koji se vraća u upotrebu iznosi ukupno 71%. U Finskoj je 100%, dok je približno 34% u evropskim i azijskim filijalama. Cilj kompanije je da dostigne nivo od 90% ponovo upotrebljenog tekstila do 2020. godine.
Cilj koji je projektovan pre pet godina važi i u 2016. godini. Pokazalo se da je izazovno pronaći nove načine za ponovnu upotrebu tekstilnog otpada, posebno u evropskim i azijskim podružnica. Kada je u tim regionima promet u porastu, stopa ponovne upotrebe tekstilnog otpada će opasti, osim u slučaju da kompanija uspe da pronađe dovoljan broj partnera koji obrađuju tekstilni otpad.
Najveći deo Lindströmovog iskorišćenog tekstila je napravljen od mešavine pamuka i poliestera a sadrži i dosta metalnih elemenata koji se ručno uklanjaju, kao što su rajsferšlusi i nitne za zakopčavanje. Sadašnja rešenja za ponovnu preradu favorizuju pamuk i materijal bez metalnih elemenata.
Lindström je uspeo da pronađe svoja rešenja i partnere za ponovnu upotrebu tekstila, a pregovori o novim inicijativama su stalno u toku. Međutim, količina prerađenog tekstila putem postojećih rešenja je neznatna tako da bitno ne utiče na stopu iskorišćenosti otpada u kompaniji.
Kompanija smatra da će rastvaranje u hemikalijama biti najznačajniji metod u budućnosti, pri čemu bi pamuk i poliester mogli da se hemijskim procesom razdvoje i da se zasebno prerade kao nove sirovine. Lindström sa pažnjom prati projekat „Design World of Cellulose“ VTT Tehničkog istraživačkog centra Finske, Aalto univerziteta i Tampere tehnološkog univerziteta, koja podrazumeva razvoj novog tekstilnog vlakna, od tekstilnog otpada, putem rastvaranja. Ovaj postupak je razvijen za primenu na velikoj količini tekstilnog otpada.
Finski institut za životnu sredinu (SYKE) je takođe podržao hemijsku preradu kao jedno od rešenja za ponovno korišćenje tekstila. Prema zaključcima instituta, ponovna upotreba i prerada su bolje opcije za životnu sredinu nego što je korišćenje tekstila kao energije, ukoliko su u mogućnosti da smanje proizvodnju tekstila iz osnovnih sirovina.
