Šta deterdžent čini održivim – i zašto bi to vas trebalo da zanima?
Pošto tekstilna industrija nastavlja da usvaja održivije prakse, i deterdženti polako dolaze u centar pažnje. Povratne informacije od klijenata iz Evrope i Azije pokazuju da su ekološki prihvatljivi deterdženti među najvećim očekivanjima za naše buduće napore u oblasti održivosti. Seli smo sa Erikom Sas, našom šeficom za operativnu izvrsnost, kako bismo porazgovarali o tome šta deterdžent čini održivim.
Šta čini deterdžent za pranje veša održivim?
Održivi deterdžent je onaj kod koga se vodi računa o kompletnom uticaju na ljude i životnu sredinu.
To znači da se koriste biorazgradivi sastojci bez fosfata i da se izbegavaju štetne supstance poput optičkih izbeljivača.
To takođe znači i odgovorno pakovanje i osiguravanje da se ono što ode u odvod ne vrati i ne našteti ekosistemima.
Ali, održivost se odnosi i na ljude. Deterdženti koji su nežni prema koži i smanjuju izloženost jakim hemikalijama direktno podržavaju dobrobit onih koji svakodnevno rukuju tekstilom i onih koji ga koriste – od radnika u perionicama veša, do krajnjih korisnika.
Održivi deterdžent je onaj kod koga se vodi računa o celokupnom uticaju na ljude i životnu sredinu.
Koje vrste hemikalija treba izbegavati u deterdžentima za pranje?
Deterdženti ne bi trebalo da sadrže fosfate ili jake aditive poput optičkih izbeljivača.
Fosfati su nekada bili uobičajeni za omekšavanje vode i poboljšanje efikasnosti čišćenja, ali oni predstavljaju ozbiljne rizike po životnu sredinu. Kada se ispuste u vodene tokove, izazivaju eutrofikaciju, podstičući cvetanje algi koje iscrpljuju kiseonik i uništavaju vodeni svet. Danas su mnoge zemlje – posebno u Evropi – ograničile njihovu upotrebu.
Optički izbeljivači su sintetičke hemikalije koje se ne razlažu lako u prirodi i mogu se akumulirati u vodenim sredinama, šteteći organizmima. Takođe mogu izazvati alergijske reakcije ili iritaciju kože.
Koje vrste deterdženata koristimo u našem procesu pranja veša?
Kada sam se pridružila kompaniji Lindström pre 27 godina, bila sam ponosna jer sam videla da smo već tada bili među predvodnicima u ovoj oblasti. Posvećivali smo veliku pažnju hemikalijama koje koristimo. Za razliku od mnogih drugih u to vreme, nismo se oslanjali na optičke izbeljivače. Umesto toga, naš fokus je bio na higijeni, kao i na uticaju deterdženata na ljude i životnu sredinu.
Prilikom izbora deterdženata, dajemo prednost ekološki prihvatljivim, biorazgradivim sastojcima i izbegavamo jake hemikalije. Svi naši deterdženti su 100% bez fosfata. Kao rezultat toga, mnogo je manje veroavtno da će naš proces pranja manje verovatno izaziva iritaciju kože ili alergijske reakcije.
Uz to rečeno, da bismo ispunili specifične zahteve kupaca za belinom, morali smo da koristimo optičke izbeljivače u dve naše perionice. Trenutno je to jedini način da se postignu traženi rezultati. Međutim, aktivno istražujemo alternativna rešenja koja bi nam omogućila da eliminišemo optičke izbeljivače bez ugrožavanja potrebnih standarda kvaliteta. Istovremeno, otvoreno komuniciramo nedostatke ovih zahteva kako bismo pomogli u povećanju razumevanja među našim kupcima.
Mnogi izjednačavaju čistoću sa belim, svetlim tekstilom. Da li je taj standard još uvek važeći?
Ne baš — i ovo je ujedno i ključna stvar. Optička sredstva za izbeljivanje čine tekstil čistijim tako što apsorbuju ultraljubičasto (UV) svetlo i ponovo ga emituju kao vidljivu plavu svetlost, stvarajući iluziju beline. Ali to ne garantuje higijenu. Ovaj efekat vara oko, tako da ono tkaninu doživljava kao živahnije belu, iako sredstva za izbeljivanje zapravo ne čiste tkaninu, niti uklanjaju mrlje. Tekstil koji izgleda čisto i dalje može sadržati patogene ili hemijske ostatke. A to može izazvati alergijske reakcije.
Prava higijena znači uklanjanje mikroorganizama i štetnih supstanci kroz validiran, kontrolisan proces, kakvi su oni zasnovani na standardu EN14065 i RABC metodologiji. To znači da je tekstil zaista bezbedan za upotrebu, aktivno podržava javno zdravlje i smanjuje rizik od infekcija ili iritacije. Ovo posebno važi za delatnosti poput zdravstvene zaštite i prehrambene industrije, gde bezbednost i higijena treba da budu prioritet, a ne izgled.
Optička sredstva za izbeljivanje čine da tekstil izgleda čistije, tako što apsorbuju ultraljubičasto (UV) svetlo i ponovo ga emituju kao vidljivu plavu svetlost, time stvarajući iluziju beline. Ali, to ne garantuje higijenu.
Koji spoljni faktori utiču na prelazak na održivije deterdžente?
Postoje dva glavna spoljna pokretača: očekivanja korisnika (potrošača) i regulatorne promene.
Današnji klijenti – i krajnji korisnici i B2B klijenti – sve su svesniji uticaja svakodnevnih proizvoda na životnu sredinu i zdravlje. Postoji sve veća potražnja za ekološkim i rešenjima prihvatljivim za ljude koja odražavaju posvećenost dugoročnoj dobrobiti i održivosti.
U međuvremenu, zakonska regulativa širom Evrope postaje stroža. Ograničenja za fosfate, mikroplastiku i druge štetne hemikalije postaju sve rasprostranjenija. Kompanije koje rano usvoje održive deterdžente bolje su pripremljene za usklađenost i izbegavaju buduće pravne rizike.
Ova promena je takođe i deo šire kulturne transformacije ka održivosti. Kako raste svest, tako raste i odgovornost da se edukuje i vodi putem sopstvenog primera. U Lindströmu usklađujemo naše poslovanje sa vrednostima naših klijenata, regulatornim očekivanjima i istinskom odgovornošću prema ljudima i planeti.
Možda će vas zanimati i ovo:
EcoVadis je najveći i najpouzdaniji provajder rejtinga poslovne održivosti na svetu. Evo kako se Lindström kotira i kako konstantno poboljšava ključne oblasti poslovanja uz pomoć EcoVadisa.
Prema modelu Upright Net Impact, Lindströmov neto uticaj na planetu je neto pozitivan, što je nešto ređi rezultat u tekstilnoj industriji.
Optimizacija zaliha tekstila je neophodna da bi vaše poslovanje teklo neometano. Zato je izbor najboljeg rešenja za upravljanje radnom odećom ključan i prioritetan za mnoge organizacije. Saznajte koje su sve prednosti prepuštanja tog zadatka profesionalcima.
Održivost i cirkularna ekonomija su utkani u temelje poslovanja kompanije Lindström. Kolika je upotreba tekstila u kompaniji, koliko tekstilnog otpada kompanija proizvodi i kakvi su planovi i akcije za njegovo smanjenje do 2020. godine, pročitajte u ovom tekstu.
Lindströmova kolekcija standardnih otirača napravila je ogroman skok ka održivosti, jer se svi otirači počevši od jeseni 2023. prave od 75% recikliranih vlakana i gume bez ftalata.
Sličan sadržaj
Pratite GHG emisije svojih Lindström usluga na eLindström portalu: pouzdani proračuni po GHG Protokolu, uz nezavisnu reviziju treće strane.
Prvi utisak nastaje na pragu. Kvalitetni, brendirani otirači čuvaju čistoću, smanjuju klizanje i jačaju brend, a skraćuju vreme održavanja.
Studija pokazuje da udobnost, funkcionalnost, čistoća i održivost radne odeće značajno utiču na zadovoljstvo i produktivnost zaposlenih.
