Otkrivanje zaboravljene vrednosti iz cirkularne ekonomije
Diskusija sa Timom Huhtamakijem i Kati Pallasaho
Da bismo dobili vrednost iz cirkularne ekonomije, potrebno je da se izmestimo iz tradicionalnog linearnog pristupa i usvojimo potpuno nov način razmišljanja. To znači razumevanje i vraćanje vrednosti svakog resursa, kako tokom proizvodnje, tako i nakon upotrebe proizvoda. Ovaj strateški pristup se zove zadržavanje vrednosti. Diskusija u nastavku istražuje ovaj koncept sa Timom Huhtamakijem, ambasadorom klimatskog pakta EU i preduzetnikom u kompaniji Emmy Clothing Company i Kati Pallasaho, višom potpredsednicom za strategiju i održivost u Lindströmu.
Šta je važno razumeti u vezi sa „zadržavanjem vrednosti“?
Timo: Stari ekonomski sistem je po svojoj prirodi vrlo linearan. Prelaskom na cirkularnu ekonomiju otkrivamo skrivene petlje vrednosti koje su okružene tržištima zadržavanja vrednosti. Jedna Barklisova (Barclays) studija iz 2022. procenjuje da je oko 49.000 radnih mesta i 7 milijardi funti (preko 8 milijardi evra) dodato ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva kroz rast tržišta polovne robe i trajnih proizvoda za široku potrošnju.
Kati: Potreban je čitav niz usluga podrške da bi se zadržala vrednost materijala. Jedan primer je ekonomija deljenja putem platformi za iznajmljivanje tekstila, ili deljenje automobila. Druga su usluge održavanja i renoviranja, kako bi materijali i proizvodi duže bili u petlji vrednosti. U Lindströmu nudimo tekstil kao uslugu, iznajmljivanje tekstila kupcima i pružanje svih potrebnih usluga, čime dobijamo vrednost od cirkularne ekonomije.
Šta nam signalizira da je ekonomija zadržavanja vrednosti u porastu?
Timo: Postoji rast prateće tehnološke infrastrukture kroz ekonomiju podataka. Softverske platforme se razvijaju, kao u slučaju Reflaunt-a. Ovaj preprodavac luksuznih brendova koristi podatke za kreiranje digitalnog otiska prsta za svaku stavku tako da se može ponovo i ponovo prodavati. Drugi primer je Circuly, koji nudi digitalni operativni sistem za poslovne modele za iznajmljivanje ili pretplatu u cirkularnoj ekonomiji. Neke etablirane kompanije poput Ikee uvele su Cirkularni Hub za preprodaju polovnih predmeta.
Kati: Postoje i regulatorni signali i na nacionalnom i na nivou EU, koji nastoje da ubrzaju ekonomiju zadržavanja vrednosti. Regulativa istovremeno podstiče prelazak na nove modele i zabranjuje štetne poslovne prakse. Ako pogledamo industriju odeće, možemo videti da polovna odeća (second hand) dobija sve veći udeo na tržištu, posebno kod mlađih generacija. Studija agencije Global Data Research pokazuje da 64% Gen Z-a počinje svoje planove kupovine sa sekundarnih tržišta.
Šta još EU sprovodi da bi pokrenula cirkularnu ekonomiju?
Timo: Mnogo stvari se dešava. Tekstilna strategija EU, koja snažno promoviše cirkularnu ekonomiju, značajno povećava količine materijala koje ostaju u opticaju. Direktiva o ekodizajnu i „pravu na popravku“ pomaže u povećanju fleksibilnosti dizajna proizvoda, čineći ih popravljivim i ponovo upotrebljivim i podržavajući prelazak na novi ekonomski model.
Ono što još nedostaje su ekonomske poreske inicijative, kao što je uklanjanje dvostrukog oporezivanja, tako da potrošači ne plaćaju još jednu rundu PDV-a na korišćene proizvode. Ovi mehanizmi unutrašnjeg tržišta su od suštinskog značaja za stvaranje jedinstvenog tržišta za cirkularnu ekonomiju.
Kati: Iznenađujuće je što nam još uvek nedostaju ovi podsticaji, s obzirom na to da EU gura kompanije u pogledu regulative. Takođe, jedini način da postanemo manje zavisni od sirovina koje ne možemo da proizvodimo u EU jeste da povećamo zadržavanje vrednosti kroz cirkularnu ekonomiju.
Koja je uloga i značaj podataka u težnji ka cirkularnoj ekonomiji?
Kati: Podaci igraju glavnu ulogu u balansiranju potražnje i ponude, osiguravajući to da različita tržišta znaju koji su artikli najprodavaniji i da mogu da obezbede da oni budu dostupni. U budućnosti će nam biti potrebno više podataka o životnom veku proizvoda, njihovom sastavu, načinu na koji su korišćeni i popravljani, itd. Postoji regulativni pomak ka ovakvom svetu sa digitalnim pasošima proizvoda, ali je još uvek nejasno kako će to konkretno biti digitalno izvršeno i koji će sve sadržaj biti uključen.
Timo: Neaktivni kapital je sinonim za kapital koji curi i rasipa se sa strane ponude preduzeća. To mogu biti predmeti koji se nalaze u ormarima ljudi, ili bilo koja sirovina koja se rasipa u procesu proizvodnje i jednostavno otpisuje iz knjiga. Tu na scenu stupaju podaci. Ako želite da stvorite tržište za cirkularnu ekonomiju od neaktivnog kapitala, onda pristup mora biti putem klauda. Ako je nešto dostupno u Evropi, tržište je znatno veće. Prosto rečeno – nema cirkularne ekonomije bez ekonomije podataka!
Šta nas još podstiče ka zadržavanju vrednosti?
Kati: Aktivne ratne zone širom sveta nam pokazuju koliko su krhki globalni lanci snabdevanja. Pored toga, klimatske promene će uticati na sposobnost farmera da uzgajaju useve kao što je pamuk, što će uticati na cenu i dugovečnost. Jedna naučna studija je zaključila da marketing najviše doprinosi klimatskim promenama jer podstiče potrošnju tako što apeluje na naše emocije i podstiče strah od propuštanja. Međutim, marketing bi takođe mogao da pomogne i da se značajno ubrza prelazak na zadržavanje vrednosti.
Timo: Mnogi odbrambeni mehanizmi linearnih sistema takođe će uticati na ekonomski rast. Lanci snabdevanja, na primer, koji uključuju IT infrastrukturu, ERP sisteme, sisteme za automatizaciju skladišta, itd., Svi su optimizovani za linearnu upotrebu i nije ih lako promeniti. Svaka kompanija koja se oslanja na obim u odnosu na kvalitet i izdržljivost biće manje uspešna u cirkularnoj budućnosti.
Imate li neke završne misli o prelasku na cirkularnu ekonomiju?
Timo: Ono što je važno razumeti je to da treba da zamislimo svet kroz tržišta zadržavanja vrednosti. Ljudi u kompanijama i industrijama treba da shvate da to zahteva ozbiljnu strukturnu adaptaciju i promene naših navika i obrazaca razmišljanja.
Kati: Želimo da izazovemo želju i u drugim kompanijama da razmišljaju o strateškoj transformaciji kroz koju njihovo poslovanje zaista treba da prođe. Želimo da preispitaju ceo svoj poslovni model i zapitaju se šta je budući izvor stvaranja vrednosti? To je dugo putovanje, ali bolje je započeti ga već sada.
Možda će vas zanimati i ovo:
Da bismo uspostavili uspešnu cirkularnu ekonomiju, potrebno je da se izmestimo iz tradicionalnog linearnog pristupa i usvojimo novi način razmišljanja.
Sličan sadržaj
Saznajte ključne faktore koji stoje iza našeg uspeha na putu do EcoVadis platine, od zajedničkog pristupa, do podrške najvišeg rukovodstva.
Našu radnu odeću za višekratnu upotrebu proizvode pouzdani dobavljači i ona promoviše cirkularnu ekonomiju i ekonomičnost.
Neto-nula program za pranje je jedna od naših ključnih inicijativa za značajno smanjenje emisije gasova staklene bašte iz našeg poslovanja.
