Hrana budućnosti, gost: Samiran Das
Kako izgleda hrana budućnosti? Prehrambena industrija se značajno transformiše, menjajući načine na koji uzgajamo, kupujemo, jedemo i osećamo se u vezi sa hranom. Promene u preferencijama potrošača usled društvenih, tehnoloških i ekoloških faktora samo su jedan deo izazova sa kojima se prehrambena industrija suočava. Složenost se samo produbljuje sa rastućim troškovima ulaganja i poremećajima u globalnom lancu snabdevanja. Pored toga, postoje i dugoročni izazovi poput uticaja klimatskih promena i pritisaka na životnu sredinu.
Prenosimo vam šta nam je rekao Samiran Das, ekspert u oblasti strategije i operacija snabdevanja.
Samiran Das je veteran ove industrije koji se nedavno penzionisao sa više rukovodeće pozicije u kompaniji Dr. Reddy’s Laboratories, jednoj od najvećih farmaceutskih kompanija u Indiji. Pre toga, proveo je više od 25 godina na rukovodećim pozicijama u nekim od najvećih svetskih prehrambenih kompanija. Samiran Das je, na primer, radio u PepsiCo-u, Fritolays-u, Unilever-u, General Mills-u i Pillsbury-ju. Nakon penzionisanja sa aktivnih pozicija, Samiran trenutno radi kao konsultant za nekoliko vodećih brendova u formulisanju njihovih budućih strategija. Diplomirani je inženjer, specijalizovan za lanac snabdevanja i proizvodnju.
Koji su najvažniji budući trendovi u prehrambenoj industriji?
Tržište alternativnih proteina i funkcionalne hrane su ključna područja na koja treba obratiti pažnju. Tržište alternativnih proteina je trenutno veoma fragmentirano. Mnogi ozbiljni igrači su uložili velika sredstva u ovo područje. Verujem da će ono eksponencijalno rasti, s obzirom na interesovanje potrošača širom sveta za proteinske opcije koje nisu na bazi mesa.
Funkcionalna hrana je u trendu, a sve više potrošača se okreće ishrani usmerenoj na dobrobit. To je takođe prostor koji je doživeo nestrukturirani razvoj. Veliki deo marketinga vode influenseri, na kanalima društvenih medija. Dakle, kućni kuvari i decentralizovani kreatori mišljenja će igrati ulogu u razvoju ovog sektora. Prostor sveže hrane će verovatno takođe proći kroz transformaciju, zbog koncepata poput urbane poljoprivrede i vertikalne poljoprivrede. To će zauzvrat poremetiti sadašnje modele lanca snabdevanja, što će dovesti do distribuirane proizvodnje i distribuirane prerade.
Koje bi mogle biti smernice za prehrambene kompanije pri izboru dobavljača tekstilnih usluga?
Upravljanje tekstilom je ozbiljan posao. Ono je samo po sebi industrija znanja. Upravljanje tekstilom se ne može posmatrati i shvatati samo kao jedna usluga koja se pruža. Umesto toga, kompanije bi trebalo da traže partnere u oblasti znanja. A to je zato što upravljanje tekstilom ima široke posledice po poslovanje, životnu sredinu, održivost i operativne troškove. Ako uspete pravilno da shvatite ovaj element, pojaviće se mnoge operativne koristi.
Drugi aspekt je sagledavanje nematerijalnog. Ohrabrio bih kompanije da procene dobavljače usluga upravljanja tekstilom pomoću koncepta ukupnih troškova vlasništva (TCO). Ovo je koncept po kome se ne gledaju samo opipljivi troškovi, koje možete izmeriti na ispitnom listu. U obzir se uzimaju i nematerijalni troškovi koje vam vlasništvo nanosi.
To mogu biti pitanja poput: kakve su žalbe mojih potrošača? Koliko žalbi potrošača dobijam? Koliki je moj škart zbog nedovoljnog kvaliteta? I da li ću usvajanjem strukturirane usluge upravljanja tekstilom moći da smanjim te brojeve? I ako je tako, finansijski troškovi su takođe povezani i sa tim.
Kakvu će ulogu igrati održivost kada se radi o hrani budućnosti?
Održivost je široka tema i može igrati mnogo uloga u svim kompanijama i svim poslovima, uključujući i prehrambenu industriju. Kada se ekološka održivost preklapa sa finansijskom održivošću preduzeća, stvara se pozitivan ciklus poboljšanja. To su sveobuhvatna poboljšanja. Tradicionalno, pitanja oko efikasnosti su se više odnosila na operativnu efikasnost, kao što su: kako da koristimo manje vode, ili kako da koristimo manje struje? Kako da pređemo sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije? To su i dalje ključni faktori.
Sa strukturiranim programom, trebalo bi da budete u mogućnosti da nadoknadite barem inflaciju koja se dešava iz godine u godinu. Ali mislim da će nešto što će napraviti razliku biti praksa zadržavanja vrednosti i recikliranja. To se može postići osiguravanjem da se vrednost proizvoda ili usluge produži na duži period i na višestruke prilike potrošnje. Neke kompanije razmatraju ne samo zadržavanje vrednosti, već i recikliranje. Odličan primer zadržavanja vrednosti je ono što Lindström radi u svojim principima dizajna za ceo život u proizvodnji i servisiranju tekstila.
Još jedan odličan primer recikliranja vrednosti je kompanija za voće i povrće pod nazivom Dole. Oni koriste otpad od voća i povrća za proizvodnju enzima, vlakana, aroma itd. Dakle, moramo se udaljiti od konvencionalnih planova za poboljšanje efikasnosti koji podržavaju održivost, ka zadržavanju vrednosti i recikliranju proizvoda i usluga. To će biti i izazov i prilika. Na celom ovom putovanju, inovacije igraju veoma važnu ulogu.
Šta možemo da naučimo o prehrambenoj industriji od različitih kompanija?
Možemo da naučimo mnogo toga i od kompanija u prehrambenoj industriji i van nje. Jedna od stvari koju smo naučili, možda na teži način, jeste da otpornost lanca snabdevanja pravi ogromnu razliku u operativnim elementima. Stoga je otpornost u operacijama snabdevanja suštinski faktor koji sve kompanije moraju da uzmu u obzir.
Koncepti poput prihoda prilagođenih riziku i profita prilagođenog riziku postaju veoma važni tokom nestabilnih situacija. To je investicija koja se mora napraviti unapred. Kompanije i lideri uče da se ovo višestruko isplati u teškim vremenima, kao što smo videli tokom pandemije covid19. Kompanije su danas više nego spremne, ili bar u poređenju sa vremenom pre pandemije i ranije, više nego spremne da se nose sa takvim poremećajem uz minimalan uticaj na svoje poslovanje. I kako se sve više napora ulaže u to da lanci snabdevanja i poslovanje budu otporniji, otkrićemo da se sa poremećajima može prilično lako nositi. To će postati još jedan poslovni proces koji će kompanije obavljati kao normalnu, rutinsku funkciju.
Još jedna oblast za učenje bi moglo biti pažljivo posmatranje interakcije proizvoda ili usluge sa klijentom/kupcem. Način na koji se usluga ili proizvod stavljaju u upotrebu i kako se ona odvija bi mogao biti prostor u kome leže elementi za potencijalno širenje. Ako pogledamo prehrambenu industriju, to bi mogla biti hrana „za poneti“, kućna dostava, obroci po principu „uradi sam“, ili kompleti obroka. Da li su pitanja bezbednosti hrane dobro rešena u ovim scenarijima? Ako ne, ovo pruža priliku, možda za kompaniju za proizvodnju hrane, ili čak za pružaoce usluga prehrambenim kompanijama, poput Lindströma.
Isto važi i za usluge. Dakle, ne radi se samo o usluzi, a konvencionalno smo razmatrali načine i sredstva za poboljšanje usluge, ili korisničkog iskustva sa tom uslugom. Međutim, ako takođe razumemo gde i kako se ta usluga koristi, to će napraviti razliku i otvoriti mogućnosti za celu industriju. Kompanije koje pokušavaju da razumeju tačke potrošnje i proizvoda i usluge ili njihove kombinacije će se izdvojiti.
Kakve će kompanije biti „pobednici“ u prehrambenoj industriji, kada se radi o hrani budućnosti?
Pobednici u prehrambenoj industriji će biti one kompanije koje se fokusiraju na transparentnost i na tehnologiju. Danas su rok trajanja, kalorijska vrednost i spisak sastojaka na proizvodu samo mali deo onoga što potrošač traži kada donosi odluku o kupovini. Faktori poput toga da li je proizvod napravljen etički, zatim, ko ga je napravio, radnih uslova ljudi koji stoje iza njega i karbonskog otiska proizvoda takođe utiču na odluke kupaca o kupovini. Dakle, transparentnost tako postaje suštinski faktor. Korišćenje tehnologije ne samo za unapređenje operacija, već i za predviđanje ponašanja potrošača na tržištu i monetizaciju njihovog ponašanja takođe može da postane ključni faktor uspeha.
Možda će vas zanimati i ovo:
Šta je hrana budućnosti? Prehrambena industrija se transformiše, menjajući način na koji uzgajamo, kupujemo, jedemo i osećamo se u vezi sa hranom.
Higijenska odeća u objektima za proizvodnju hrane nikada nije bila važnija. Saznajte kako higijenska odeća održava hranu bezbednom.
Sličan sadržaj
Anita Bela kaže da je jedan od najupečatljivijih aspekata koji su je privukli kompaniji Lindström bila naša nepokolebljiva posvećenost održivosti.
Leena Kähkönen ističe da saradnja na nivou cele industrije pokreće stvarni uticaj i vodi ka značajnim promenama u sektoru tekstilnih usluga.
Heta Tuomivaara ističe da je ključ za izgradnju održivije budućnosti u našoj sposobnosti da slušamo, razumemo i sarađujemo.