<\/p>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/d2ris6qfzcz0wn.cloudfront.net\/wp-content\/uploads\/sites\/18\/2025\/03\/Timo-Huhtamaki-SAMI-PISKONEN0300-edited-1-768x768-1.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/d2ris6qfzcz0wn.cloudfront.net\/wp-content\/uploads\/sites\/18\/2025\/03\/221212_GMT-KatiPallasaho_V01-1-768x768-1.jpg\")
\u0160ta je va\u017eno razumeti u vezi sa „zadr\u017eavanjem vrednosti“?<\/h2>\n\n\n\n
Timo<\/strong>: Stari ekonomski sistem je po svojoj prirodi vrlo linearan. Prelaskom na cirkularnu ekonomiju otkrivamo skrivene petlje vrednosti koje su okru\u017eene tr\u017ei\u0161tima zadr\u017eavanja vrednosti. Jedna Barklisova (Barclays) studija iz 2022.<\/a> procenjuje da je oko 49.000 radnih mesta i 7 milijardi funti (preko 8 milijardi evra) dodato ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva kroz rast tr\u017ei\u0161ta polovne robe i trajnih proizvoda za \u0161iroku potro\u0161nju.\u00a0<\/p>\n\n\n\n Kati<\/strong>: Potreban je \u010ditav niz usluga podr\u0161ke da bi se zadr\u017eala vrednost materijala. Jedan primer je ekonomija deljenja putem platformi za iznajmljivanje tekstila, ili deljenje automobila. Druga su usluge odr\u017eavanja i renoviranja, kako bi materijali i proizvodi du\u017ee bili u petlji vrednosti. U Lindstr\u00f6mu nudimo tekstil kao uslugu, iznajmljivanje tekstila kupcima i pru\u017eanje svih potrebnih usluga, \u010dime dobijamo vrednost od cirkularne ekonomije.<\/p>\n\n\n\n Timo<\/strong>: Postoji rast pratec\u0301e tehnolo\u0161ke infrastrukture kroz ekonomiju podataka. Softverske platforme se razvijaju, kao u slu\u010daju Reflaunt-a<\/a><\/em>. Ovaj preprodavac luksuznih brendova koristi podatke za kreiranje digitalnog otiska prsta za svaku stavku tako da se mo\u017ee ponovo i ponovo prodavati. Drugi primer je Circuly<\/a><\/em>, koji nudi digitalni operativni sistem za poslovne modele za iznajmljivanje ili pretplatu u cirkularnoj ekonomiji. Neke etablirane kompanije poput Ikee<\/a><\/em> uvele su Cirkularni Hub za preprodaju polovnih predmeta.<\/p>\n\n\n\n Kati<\/strong>: Postoje i regulatorni signali i na nacionalnom i na nivou EU, koji nastoje da ubrzaju ekonomiju zadr\u017eavanja vrednosti. Regulativa istovremeno podsti\u010de prelazak na nove modele i zabranjuje \u0161tetne poslovne prakse. Ako pogledamo industriju ode\u0107e, mo\u017eemo videti da polovna ode\u0107a (second hand) dobija sve ve\u0107i udeo na tr\u017ei\u0161tu, posebno kod mla\u0111ih generacija. Studija agencije Global Data Research pokazuje da 64% Gen Z-a po\u010dinje svoje planove kupovine sa sekundarnih tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Timo<\/strong>: Mnogo stvari se de\u0161ava. Tekstilna strategija EU<\/a>, koja sna\u017eno promovi\u0161e cirkularnu ekonomiju, zna\u010dajno povec\u0301ava koli\u010dine materijala koje ostaju u opticaju. Direktiva o ekodizajnu i \u201epravu na popravku\u201c poma\u017ee u povec\u0301anju fleksibilnosti dizajna proizvoda, \u010dinec\u0301i ih popravljivim i ponovo upotrebljivim i podr\u017eavajuc\u0301i prelazak na novi ekonomski model.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to jo\u0161 nedostaje su ekonomske poreske inicijative, kao \u0161to je uklanjanje dvostrukog oporezivanja, tako da potro\u0161a\u010di ne plac\u0301aju jo\u0161 jednu rundu PDV-a na kori\u0161\u0107ene proizvode. Ovi mehanizmi unutra\u0161njeg tr\u017ei\u0161ta su od su\u0161tinskog zna\u010daja za stvaranje jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta za cirkularnu ekonomiju.<\/p>\n\n\n\n Kati<\/strong>: <\/span>Iznena\u0111ujuc\u0301e je \u0161to nam jo\u0161 uvek nedostaju ovi podsticaji, s obzirom na to da EU gura kompanije u pogledu regulative. Tako\u0111e, jedini na\u010din da postanemo manje zavisni od sirovina koje ne mo\u017eemo da proizvodimo u EU jeste da povec\u0301amo zadr\u017eavanje vrednosti kroz cirkularnu ekonomiju.<\/p>\n\n\n\n Kati<\/strong>: Podaci igraju glavnu ulogu u balansiranju potra\u017enje i ponude, osiguravajuc\u0301i to da razli\u010dita tr\u017ei\u0161ta znaju koji su artikli najprodavaniji i da mogu da obezbede da oni budu dostupni. U buduc\u0301nosti \u0107e nam biti potrebno vi\u0161e podataka o \u017eivotnom veku proizvoda, njihovom sastavu, na\u010dinu na koji su kori\u0161c\u0301eni i popravljani, itd. Postoji regulativni pomak ka ovakvom svetu sa digitalnim paso\u0161ima proizvoda<\/a>, ali je jo\u0161 uvek nejasno kako c\u0301e to konkretno biti digitalno izvr\u0161eno i koji c\u0301e sve sadr\u017eaj biti uklju\u010den.<\/p>\n\n\n\n Timo<\/strong>: Neaktivni kapital je sinonim za kapital koji curi i rasipa se sa strane ponude preduze\u0107a. To mogu biti predmeti koji se nalaze u ormarima ljudi, ili bilo koja sirovina koja se rasipa u procesu proizvodnje i jednostavno otpisuje iz knjiga. Tu na scenu stupaju podaci. Ako \u017eelite da stvorite tr\u017ei\u0161te za cirkularnu ekonomiju od neaktivnog kapitala, onda pristup mora biti putem klauda. Ako je ne\u0161to dostupno u Evropi, tr\u017ei\u0161te je znatno ve\u0107e. Prosto re\u010deno \u2013 nema cirkularne ekonomije bez ekonomije podataka!<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kati<\/strong>: Aktivne ratne zone \u0161irom sveta nam pokazuju koliko su krhki globalni lanci snabdevanja. Pored toga, klimatske promene c\u0301e uticati na sposobnost farmera da uzgajaju useve kao \u0161to je pamuk, \u0161to c\u0301e uticati na cenu i dugove\u010dnost. Jedna nau\u010dna studija je zaklju\u010dila da marketing najvi\u0161e doprinosi klimatskim promenama jer podsti\u010de potro\u0161nju tako \u0161to apeluje na na\u0161e emocije i podsti\u010de strah od propu\u0161tanja. Me\u0111utim, marketing bi tako\u0111e mogao da pomogne i da se zna\u010dajno ubrza prelazak na zadr\u017eavanje vrednosti.<\/p>\n\n\n\n Timo<\/strong>: Mnogi odbrambeni mehanizmi linearnih sistema tako\u0111e c\u0301e uticati na ekonomski rast. Lanci snabdevanja, na primer, koji uklju\u010duju IT infrastrukturu, ERP sisteme, sisteme za automatizaciju skladi\u0161ta, itd., Svi su optimizovani za linearnu upotrebu i nije ih lako promeniti. Svaka kompanija koja se oslanja na obim u odnosu na kvalitet i izdr\u017eljivost bi\u0107e manje uspe\u0161na u cirkularnoj buduc\u0301nosti.<\/p>\n\n\n\n Timo<\/strong>: Ono \u0161to je va\u017eno razumeti je to da treba da zamislimo svet kroz tr\u017ei\u0161ta zadr\u017eavanja vrednosti. Ljudi u kompanijama i industrijama treba da shvate da to zahteva ozbiljnu strukturnu adaptaciju i promene na\u0161ih navika i obrazaca razmi\u0161ljanja.\u00a0<\/p>\n\n\n\n Kati<\/strong>: \u017delimo da izazovemo \u017eelju i u drugim kompanijama da razmi\u0161ljaju o strate\u0161koj transformaciji kroz koju njihovo poslovanje zaista treba da pro\u0111e. \u017delimo da preispitaju ceo svoj poslovni model i zapitaju se \u0161ta je budu\u0107i izvor stvaranja vrednosti? To je dugo putovanje, ali bolje je zapo\u010deti ga ve\u0107 sada.<\/p>\n\n\n\n\u0160ta nam signalizira da je ekonomija zadr\u017eavanja vrednosti u porastu?<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta jo\u0161 EU sprovodi da bi pokrenula cirkularnu ekonomiju?<\/h2>\n\n\n\n
Koja je uloga i zna\u010daj podataka u te\u017enji ka cirkularnoj ekonomiji?<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta nas jo\u0161 podsti\u010de ka zadr\u017eavanju vrednosti?<\/h2>\n\n\n\n
Imate li neke zavr\u0161ne misli o prelasku na cirkularnu ekonomiju?<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/d2ris6qfzcz0wn.cloudfront.net\/wp-content\/uploads\/sites\/18\/2025\/01\/EcoVadis-Platinum-dec-2024.png\")
<\/div>\n <\/div>\n\n\n\n